U kafani jedne ljetne noci
sjedio sam ja sa drustvom svojim
i nad'o se da bi mogla doci
jedna zena koju ludo volim
I dosla je al' bolje da nije
donijela je samo bol i muku
suze nisam mogao da skrijem
sa drugim se drzala za ruku
I sjela je bas kraj moga stola
a glas nisam mogo da joj cujem
nemogoh se okrenuti od bola
ni pogledom da je pomilujem