Kad pogasis mi svetla
i sapnes kao nekad da sam tvoj
ja ne bih da se budim
sve je dobro dok te osetim na njoj
Kad mi izroni se slika
tvoj osmeh zbog kog vredeo je svet
opet sebi me dovuce
tuga koju znam vec napamet
Ma, zivim ja i bez nas
i ne znas kako je kad krene
ko bi da me dotuce jos te spomene