U suton
kada prve zvezde
i prve gradske lampe sinu
kad ljubavnik sanja o dragoj, sanja
a pijanac o svom dimu
Ja tiho hodam pored kuca
kojima, kojima se svetla pale
sva zla i nevolje i sumnje
najedno budu posve mane
I smesi im se u meki suton
od zapaljenih zvezda svecan
i osecam dubinu svega
i da je zivot sirok, vecan
zivot vecan